Šavuot je hodočasni praznik (na hebrejskom šavuot doslovno znači sedmice). Današnji naziv verovatno potiče otuda što Šavuot dolazi nakon sedam izbrojanih sedmica počevši od drugog dana praznika Pesah i uvek pada 6. dana meseca Sivana (jun), kada je Tora data narodu Izraela na gori Sinaj, te je praznik dobio još jedno ime: Zman matan toratenu – vreme davanja Tore ili slobodnije prevedeno: čas kada nam je data Tora.
Čitav ovaj period brojanja 49 dana (50. dan je Šavuot) zove se brojanje Omera i simbolizuje duhovnu pripremu za simbolično ponovno primanja Tore.
Kao što je jevrejski narod nakon izlaska iz Egipta uzrastao do duhovno jakog naroda spremnog da primi Toru – čin koji Jevreje povezuje i čini narodom, tako se Jevreji, brojanjem omera i duhovnim pripremanjem za praznik Šavuot, trude da rade na sebi i na svom ličnom duhovnom razvoju. Reč Omer potiče od naziva za prilog u ječmu koji se u vreme postojanja Hrama ostavljao drugog dana Pesaha.
Na Šavuot je zabranjen rad. Običaj da se domovi i sinagoge ukrase zelenilom i cvećem. Veoma davno se ustalio običaj da se na taj dan jedu mlečna jela, jer se Tora u „Pesmi nad pesmama“ upoređuje sa „medom i mlekom“ pod jezikom. Običaj je da se prvog dana praznika čita Megilat Rut (Svitak o Rut), jedan od pet svitaka u Bibliji.
