Šabat je sedmi dan u sedmici, počinje u petak sa zalaskom sunca a završava se u subotu zalskom sunca. Šabat je najveći jevrejski praznik. To je sveti dan odmora, kada prestaje svaki fizički rad i poslovna aktivnost. Šabat se odnosi na dva biblijska događaja: stvaranje sveta i robovanje Jevreja u Egiptu.
Povezan sa stvaranjem sveta, Šabat se smatra simbolom večnog sporazuma između Boga i jevrejskog naroda o nužnosti rada i obaveze odmora, jer i rad i odmor jednako su važni za ljudsku blagodet.
U Bibliji stoji da je Bog stvorio svet za šest dana, a sedmi dan se odmarao. Zato Biblija nalaže:“Ne zaboravi da praznuješ dan subotnji. Šest dana radi i posvršavaj poslove svoje, a sedmi dan je Šabat, odmor Gospodu Bogu tvojemu; tada nemoj raditi nikakav posao, ni ti, ni sin tvoj, ni tvoja kći, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni životinje tvoje, ni stranac koji se nađe unutar tvojih kapija“ (II knjiga Mojsijeva 20:8) i „Ne zaboravi da si bio rob u zemlji egipatskoj, zato ti je zapovedio Gospod Bog tvoj da praznuješ dan subotnji“ (V knjiga Mojsijeva 15:15).
Posebna socijalna vrednost Šabata je ne samo u zabrani rada jednom u sedmici, nego i u zabrani rada za sve ukućane, goste, robove, sluge i sluškinje, pa i domaće životinje.
Za Šabat su vezane mnoge navike i običaji. Još početkom nove ere Jevreji su se cele sedmice pripremali za Šabat i odvajali za taj dan sve najbolje što su imali. Svaka porodica je pekla specijalni hleb koji se naziva hala. Danas se Šabat proslavlja odlaskom u sinagogu i molitvom. U kući domaćica po posebnom ritualu pali sveće, postavlja sto za svečanu večeru uz vino i dve hale, izgovaraju se blagoslovi, pevaju pesme i psalmi i završava obredom Havdala.
