Roš Hašana, jevrejska nova godina, (heb. ראֹשׁ הַשָּׁנָה) na hebrejskom doslovni znači glava godine, slavi se 1. i 2. meseca tišrija (po gregorijanskom kalendaru pada u jesen obično septembar ili oktobar) i računa se od postanka sveta.
Običaj je da se na Roš Hašana u sinagogi tokom molitve više puta duva u Šofar, u znak podsećanja na pokajanje. Šofar je zapravo duvački instrument napravljen od ovnujskog ili kozijeg roga, čiji zvuk poziva na vreme za preispitivanje, pokajanje i razmišljanje.
Roš Hašana i običaji vezani za ovaj praznik uglavnom simboIizuju čovekovu težnju da mu godina bude uspešna, te pozdravi za ovaj praznik glase:”Lešana tova tikatevu” (Neka vam bude upisana dobra godina), ili samo”Šana tova” (Dobra godina), ili”Šana metuka” (Slatka godina).
Da bi nova godina bila uspešna, običaj je da novogodišnja večera započne nečim slatkim, obično jabukom umočenom u med ili kriškom hleba sa medom ili šećerom. Iz istog razloga izbegava se kiselo i ljuto. U jevrejskoj tradiciji postoji verovanje da će ako se za Roš Hašana jedu slatka jela, godina biti slatka. Na istoj pretpostavci zasniva se i običaj da se na početku večere jede glava neke životinje, obično jagnjeta ili ribe. Riba se jede i zato što se smatra simbolom plodnosti.Na Roš Hašana se jede i nar zbog obilja zrna u njemu.
